Vremeplov Golf 2
Te 1984.godine život je izgledaoljepši nego je dotad bio,a jedan od apsolutnih razloga za to bio je Golf,koji je stigao u našu kuću.Ispod prozora je stala nepoznata mašina,stari je ušao u kuću i bacio ključeve na stol,a mati je upitala:
“Što,bolan zeleni?”
Stari se nasmijao na parafrazu vica koji je tada okolo kružio o Zetri novoj dvorani za Olimpijadu,i lauferski odgovorio:
“Čuj što?”Nako!”
Golf je tada za sve nas predstavljo relikviju boljeg života,san svakog bosanskog pripadnika srednje klase.Deset dana ljetovanja godišnje,Berber na zidu i kakva mala vikendica,na dvije vode,na nekoj od sarajevskih padina.Na to sam naravno,gledao s prijeznom-ideali nove revolucije su još uvijek bili u vreloj krvi-ali valja priznati jedno .Sve što su dvojke koje prolijeću ulicama od Baščaršije do Marijin-Dvora.
No,kad je u pitanju ekonomska isplativost nekog vozila,onda nema sumnje:ratno
Koliko je samo ranjenika preveo u bolnicu ,koliko je puta prevezao ljude Alejom snajpera,šta se sve radilo s Golfovima,I na koja su sva pogonska goriva išli ,o tome bi se trebala napisati knjiga .Ipak,priča iz kafane u koju svakodnevno dolazim,koju mi je prije nekoliko dana ispričao moj drug Feka,naprosto me je ostavila bez riječi.”Ja sam”,veli,”vozio sve što možeš pomisliti,od bicikla do terenog kamiona.U ratu sam im’o Golfa i vozio ga na ulje,na lož ulje,na ono iz trafo-stanice,na sve i svašta,Ali,to nije ništa.”
“Kako ništa?”
“Ništa jarane,moj jaran je s Ilidže se kune da je ženu u porodilište vozio u Golfu na jestivo ulje.”
Svaka priča nakon ove je izlišna,i nije bitno je li majstor s Ilidže slagao,bitno je da valja vjerovati da će jednom postojati Golf koji ide na ulje dobiveni iz biljaka.Da sam je zaslužio,baš kao što je i Golf zaslužio ovu priču.
GOLF ZA NAJBOLJA I NAJGORA VREMENA
Te 1984.godine život je izgledaoljepši nego je dotad bio,a jedan od apsolutnih razloga za to bio je Golf,koji je stigao u našu kuću.Ispod prozora je stala nepoznata mašina,stari je ušao u kuću i bacio ključeve na stol,a mati je upitala:
“Što,bolan zeleni?”
Stari se nasmijao na parafrazu vica koji je tada okolo kružio o Zetri novoj dvorani za Olimpijadu,i lauferski odgovorio:
“Čuj što?”Nako!”
Golf je tada za sve nas predstavljo relikviju boljeg života,san svakog bosanskog pripadnika srednje klase.Deset dana ljetovanja godišnje,Berber na zidu i kakva mala vikendica,na dvije vode,na nekoj od sarajevskih padina.Na to sam naravno,gledao s prijeznom-ideali nove revolucije su još uvijek bili u vreloj krvi-ali valja priznati jedno .Sve što su dvojke koje prolijeću ulicama od Baščaršije do Marijin-Dvora.
No,kad je u pitanju ekonomska isplativost nekog vozila,onda nema sumnje:ratno
Koliko je samo ranjenika preveo u bolnicu ,koliko je puta prevezao ljude Alejom snajpera,šta se sve radilo s Golfovima,I na koja su sva pogonska goriva išli ,o tome bi se trebala napisati knjiga .Ipak,priča iz kafane u koju svakodnevno dolazim,koju mi je prije nekoliko dana ispričao moj drug Feka,naprosto me je ostavila bez riječi.”Ja sam”,veli,”vozio sve što možeš pomisliti,od bicikla do terenog kamiona.U ratu sam im’o Golfa i vozio ga na ulje,na lož ulje,na ono iz trafo-stanice,na sve i svašta,Ali,to nije ništa.”
“Kako ništa?”
“Ništa jarane,moj jaran je s Ilidže se kune da je ženu u porodilište vozio u Golfu na jestivo ulje.”
Svaka priča nakon ove je izlišna,i nije bitno je li majstor s Ilidže slagao,bitno je da valja vjerovati da će jednom postojati Golf koji ide na ulje dobiveni iz biljaka.Da sam je zaslužio,baš kao što je i Golf zaslužio ovu priču.
